среда, 02. мај 2018.

"Србија је једно од најбољих места на свету. Срушени Генералштаб, највећи споменик Европи у Београду, оставити за наук као ЋЕЛЕ-КУЛУ"


                Што се мене тиче најважнији споменик Европе у Београду је и мора бити                                ГРАНАТИРАНИ ГЕНЕРАЛШТАБ.

        Уједно нам то мора бити велики подсетник да се не залећемо у ту исту Европу, која нам вековима приређује разне сплетке. А којој смо ми са друге стране ЖИВИ ШТИТ и брана исламизацији те исте Европе. Што у преведеном значењу произилази да смо ми Европу бранили и штитили од свих напада и најезде ИСЛАМА ВЕКОВИМА, чији је  основни циљ био и биће ИСЛАМИЗОВАТИ ЕВРОПУ.
И како нам та иста Европа враца.?
Ратовима, бомбардовањем и окупацијом!

У задњих 20 година над нама се примењује ЕВРОПСКА ОКУПАЦИЈА, како територије, тако и модерног "ратовања". Под тим сматрам ЕКОНОМСКУ ОКУПАЦИЈУ, такозваним страним "Европским" инвеститорима, који нам уз помоћ домаћих извођача радова који раде за њих "АКТУЕЛНОМ ВЛАСТИ", ОТИМАЈУ СВУ ДОМАЋУ ИНДУСТРИЈУ И ПРОИЗВОДЊУ, ПОЉОПРИВРЕДУ, РУДНИКЕ И ПРОРОДНА БОГАТСТВА, ВОДЕ И ШУМЕ.
А грађане претварају у модерне робове, раднике у безличну масу прилагодивши све законе о раду у корист тих "СТРАНИХ ИНВЕСТИТОРА" а на уштрб радника, којима се прави норматив и повећање радног учинка на толики ниво. Да човек не стиже да има паузу за тоалет па носи пелене, без паузе за ручак или цигарету.
Србија је на пола пута између запада и истока, сведоци смо јаке пропаганде како Србија треба да уђе у Европу, како треба да припада Европским народима и Европској култури. За све оне који не знају, нека узму карту и видеће да Србија већ јесте у Европи милионима година. Да културу имамо најстарију на свету, коју нам тендециозно уништавају ратовима који покрећу против нас, јер прво шта руше, руше наше библиотеке и записе. С тенденцијом да ако нема записаног завештања, нема ни обавезе, нема ни историје и порекла.
Стално се пропагира како је живот у Европи лепши, бољи, задовољавајући ...како тамо људи лепше и боље живе. Како ћемо и ми то бити само, неке тамо године која се стално помера, као шаргарепа пред магарцем.
Морам вам рећи да су највећи гласноговроници ЕВРОПЕ исти они који у ту Европу нису ни крочили, који су све то што је лепо видели на сликама или интернету. А не знају да разликују основ. А то је да једно када одете у ту Европу као туриста, а да је нешто сасвим друго РАДИТИ у тој истој Европи.
Неко рече да смо део те "изгубљене генерације" која је кад је требала да отпочне живот, да оснивамо породице, да отварамо фирме, путујемо, живимо живот...нама су уведене санкције, пропадање друштва, економије, државних фирми...потом су дошли ратови читаву деценију. Наш живот је одложен до даљњег, то даљње никада није дошло.
Јер као што рекох РАТ И ОКУПАЦИЈА је настављено, али на другачији начин од свега знаног кроз историју.
Могао сам отићи, могао сам наћи неки свој "рај" , могао сам "приуштити" својој деци да забораве свој матерњи језик... И ишао сам, обилазио разне земље Европе. Проводио се, туристички обилазио разне дестинације. Упознао разне припаднике других народа али ретко стицао искрене пријатеље, некога ко би ти без питања и поговора пружио помоћ у, за тебе, битном тренутку. И ако смо тренутно налазили заједнички језик и разуевање, заједнички интерес, никада се то није одржало на дуже стазе. Разликујемо се, по крви, по емоцији, по топлоти, по дружељубивости, по цркви.
ЈЕР ЈЕДАН ЈЕ СРБИН. ТА ЕМОТИВНА СЛОВЕНСКА ДУША
Они су хладни, себични, шовинисти, воле себе изнад свега. И ми смо, где год да одемо па и као туристи ГРАЂАНИ ДРУГОГ РЕДА а да не говорим када се тамо запослите. Не можете ви на каси у самоуслузи бити услужени пре Немца у Немачкој, или Швајцарца у Швајцарској и ако сте на ред дошли пре њега. И онда нам ти исти држе моралну придику да ми не смемо бити Националисти, да не смемо преко мере поштовати себе и ако у том нашем Национализму ми нисмо Шовинисти, и као Мултиетничка држава поштујемо све националности који у њој живе, и који живе на остој равни као и ми већински народ , то њима није довољно. Чак и у нашој држави већински народ мора бити НАРОД ДРУГОГ РЕДА.
Упознао много наших људи по Свету који РМБАЈУ од данас до сутра, одвојени од својих најмилијих, од родитеља, породице, заплетени у разне кредите, дугове...које само својим радом могу вратити. А кака их питаш какве услове имају, само сагињу главе и помињу ОСНОВНЕ УСЛОВЕ ЗА РАД. Без бенефиција.
И онда видиш наше медије, како од свих тих "ЦРНАЦА" нађу једног који успео и направио нешто, који је имао среће или једноставно је посебан по свим аспектима и као такав би вероватно успео и овде. И спинују како је тамо ВАУ, како тамо сви могу тако, како је тамо мед и млеко и обећани рај на кугли земаљској, уствари хватају у замку оне који нису мрднули из Србије никада, доводе у заблуду о обећаној земљи омладину која нема искуства а са друге стране види да у Србији нема просперитет. Јер нам је назадна и издајничка политика у задњих 20 година , довела државу и све стубове државе на ивицу пропасти.
Демагогија које се користи у облику разних тумачења дефиниција демократије, слободног тржишта и слободних медија. Демократија то је када у медијима објасне и онда то већина аминује. Инвестиције су када странци дођу и добију промену закона и субвенције. Слободно тржиште то је када су њихови производи јефтинији и наше фабрике пропадну, а слободни медији су ту да нам све то објасне и зачине са фармама и паровима.
С друге стране, чак и они који не би отишли на "привремени рад" у Европу, гласају за странке које пропагирају те Европске вредности и очекују да им Европа и тај стандард дођу преко ноћи овде у Србију. Да плате и зараде, преко ноћи, скоче на неколико хиљада евра. А не знају да до тога може доћи само ако сами радимо на томе, градимо фабрике у државном власништву и недозволимо да нам странци преузимају монопол над нашом производњом, јер у том смислу ми постајемо јефтина радна снага, као што је пример ХОНГ КОНГ и разне друге државе које су биле претече овоме што се сада ради над нама.
Скоро сам дошао до неких информација о цени радног сата у Европи и код нас ....
знали смо да је најефтинија радна снага плаћена у Кини, тренутно смо ми дотакли то дно и ми смо ти МОДЕРНИ РОБОВИ у нашој држави, коју већ немамо. Која се не бори за просперитет, већ тренутна власт, као и власт пре ње, или она пре...ОТУЂУЈУ СВЕ СТРАНИМ ИНВЕСТИТОРИМА ШТО ИМ ПАДНЕ ПОД РУКУ. Или што се учини странцима као интересантно.

Што се Европе тиче, људи морају знати да нас тамо нико не дочекује раширених руку, да су сва места под сунцем заузета. Да можемо заузети неко место у некој хладовини далеко од главног збивања, и до првог тима тамо никада нећемо доћи. И не подржавам рад и ред Јосипа Броза, али зар мислите да он није могао да приступи Европи, да нас уведе на велика врата да је то тамо било добро. И ако је гледао сопствени, лични  интерес нашао је да је боље бити далеко од Европе и тих пирана и отишао у неки други загрљај који је изнашао да би био бар неко време заштићен.
Енглези чија је идеја била уједињење Европских држава и који на томе раде више векова, је држава у којој су се робови могли наћи и 19 веку. Иста она држава која је колонизовала Америку и Јужну Африку. И до пре десетак година држала робове на тлу Јужне Африке. Зар таква држава и таква Европа треба да нам држи слово о култури и наслеђу.
Немци који су као "страни инвеститори" од 41' до 45' на нашем тлу "инвестирали" КОНЦ ЛОГОРЕ и имали Србе као робове на принудном раду.
 Не видим велику разлику ни данас

 Учите историју.
 Та демократска Европа је пре 50 и 100 година бесила наше људе на Теразијама, а данас нас уче демократији. Имамо ми и демократију и културу, али седимо хипнотисани за телевизором и интернетом.

Људи не умеју да цене оно што имају или су имали, а многи не знају ни шта имају ни шта желе… а интернет је идеалан медиј да се та порука пренесе свуда.
Географски наша земља је једна од најлепших у Свету.
Није залеђена, није испод нивоа мора, није каменита, зелена је и клима је умерена.
Овде роди све што посадиш.
Треба да знате да цените оно што имате.
Да тога нема у Европи.

Није до земље, већ је до нас и начина како гледамо на ствари.
Ја не идем нигде и остајем да браним ову груду у покушају да обновимо државу какву треба да имамо и саветујем друге да остану и покрену се. Без кукања.
Устани и уради нешто ако умеш, можеш и желиш или иди и искушај срећу и провери моје речи тамо негде.
Само немој да кукаш.

                    Игор Јакшић
                     Председник
ЖИВИ ЗИД-НАРОДНА ЈАКА СРБИЈА


петак, 27. април 2018.

ДАНАС У 17 Ч. ИСПРЕД ГРАДСКЕ КУЋЕ НИШ- ПРОТЕСТ ЖИВОГ ЗИДА-ПОЛИЦИЈСКОГ СИНДИКАТА СРБИЈЕ И "ГВОЗДЕНОГ ПУКА"

ПОЗИВАМО ГРАЂАНЕ ДА ДАНАС У 17 ЧАСОВА ПРИСУСТВУЈУ И ЗАЈЕДНО ИСКАЖЕМО НЕГОДОВАЊЕ ПОЛИТИЦИ ГРАДСКЕ ВЛАСТИ НИШ И ТРАЖИМО ДА СЕ ИСПЛАТЕ СВЕ ЗАОСТАЛЕ ЗАРАДЕ ГРАДНИКА ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА ДО ДАНАС, ДА СЕ ИСПЛАТЕ РАТНЕ ДНЕВНИЦЕ СВИМ ВЕТЕРАНИМА И ДА СЕ РАСПИШУ НОВИ ГРАДСКИ ИЗБОРИ ЗБОГ ПОГУБНЕ ПОЛИТИКЕ БУЛАТОВИЋА И СВИХ ЊЕГОВИХ ПОСЛУШНИКА КОЈИ ГОДИНАМА СВОЈОМ ПОЛИТИКОМ. ВРЕЂАЈУ НИШЛИЈЕ Poštovani, danas u 17 h. Protesni skup Živog Zida, Policijskog sindikata i "Gvozdenog puka" protiv lokalne politike, ispred Gradske kuće Niš. Vaš ŽIVI ZID NIŠ
U IME NARODA DO POBEDE 

четвртак, 26. април 2018.

ЖИВИ ЗИД 28. апр. ПРИКУПЉА ПОТПИСЕ У ПЕТИЦИЈИ ЗА УКИДАЊЕ ИЗВРШИТЕЉА у ПАНЧЕВУ


Настављамо започету акцију ЖИВИ ЗИД за укидање јавних извршитеља. Орагнизујемо КОНВОЈ по Србији да би допрли до сваког становника Србије. Обићи ћемо сваки град, свако место и село.
У суботу 28. априла од 10 часова обилазимо ПАНЧЕВО на углу улица ВОЈВОДЕ ПУТНИКА и ул КОРЗО
Позивамо све грађане да се удружимо и заједно укинемо бахате зулумћаре
Којима је држава дала неограничену моћ да новчано униште грађане србије
У ИМЕ НАРОДА ДО ПОБЕДЕ
ЖИВИ ЗИД НАРОДНА ЈАКА СРБИЈА 

недеља, 15. април 2018.

Амерички напад на Сирију је ЗАСТРАШИВАЊЕ СРБИЈЕ и оних који неће да "мисле" као они


Шта год да био циљ удара на СИРИЈУ, СПИНОВАНИМ ИЗВЕШТАЈИМА ИЗ ДАМАСКА И СИРИЈЕ Србији и још по неким државама у Европи је покушано послати  јасну поруку: Америка са остатком Евро - Атлантске заједнице је једина "СИЛА" на планети Земљи која може и хоће да одржава "ред и демократију" својом МИЛОСРДНОМ ПОЛИТИКОМ и ВОЈНОМ АГРЕСИЈОМ према свакоме кога они зацртају на својој ЕКОНОМСКО  интересној мапи. Шта су овим нападом (као уосталом и свим осталим у последњих 50 година) да кажу, да сви остали, а посебно тренутне власти у Русији, много причају али чим загусти они одмах издају и побегну.
Јасно је шта желе да постигну овим спином и ДЕМОНСТАРАЦИЈОМ СИЛЕ, показујући да алтернатива не постоји ВЕЋ ДА СРБИЈА МОРА ХИТНО ДА ПРИХВАТИ СВЕ УСЛОВЕ  И ОБАВЕЗЕ КОЈЕ ИМ НАЛАЖЕ ЕУ. ПРИЗНА КОСОВО И УЧИНИ СВЕ УСТУПКЕ ТЕРОРИСТИЧКИМ ВЛАСТИМА НА СРПСКОЈ ТЕРИТОРИЈИ. ДА ШТО ПРЕ ПРИСТУПИ НАТО САВЕЗУ, јер једино чланство том савезу гарантује МИР, УВЕДЕ САНКЦИЈЕ РУСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ КАО И ДА ЗАТВОРИ "РУСКО СРПСКИ ХУМАНИТАРНИ ЦЕНТАР" У НИШУ.
И ДА ТИМ АКТИМА ЗАПЕЧАТИ СВОЈУ СУДБИНУ БЕЗ МОГУЋНОСТИ БИРАЊА У ДАЉОЈ БУДУЋНОСТИ.
 Подсетимо се и претпоставимо шта би било да 99 године приликом НАТО НАПАДА НА СРБИЈУ, Русија на власти није имала ИЗДАЈНИЧКУ И ПОДМЕТНУТУ ВЛАДУ која је сарађивала са САД. Која је уништила Руску економију, све стубове Руске државе. Као што безмало 20 година разне власти раде у Србији.
Да су нам тада Руси допремили системе против-ваздушне одбране као  што је Путин допремио Асаду, застареле али функционалне С-200 или шта би било да смо имали С-300 и какав би исход тог напада тада УСЛЕДИО. Да ли би се ЗЛИКОВАЧКА ЕУ са САД, залетела тада на нас и немилосрдно бомбардовала и убијала све што се креће по Србији? Да су тада Руси направили војну базу на Копаонику, да ли би Американци градили Бондстил ДА ЛИ БИ НЕКО МОГАО ТАДА ДА НАМ ОТМЕ ТЕРИТОРИЈУ, ДА НАС ЕКОНОМСКИ УНИШТАВА 20 ГОДИНА?
Не треба нико никога да брани ако није потписник неког војног савеза, што Сирија није . Али је сасвим довољно да као савезник уђе на вашу теротирију, направи војну базу. Наоружа ваш одбрамбени систем, обучи војску и НАУЧИ ДА СЕ БРАНИТЕ САМИ. 
Сачекаћемо расплет ситуације и следећи корак како Америке тако и Русије
За сада Руси користе све правне могућности Савета Безбедности УН.
ПОРУКА ОВИМ СПИНЕРИМА ЈЕ ДА  ОЧЕКУЈУ ОНО ШТО НЕОЧЕКУЈУ
                  Игор Д. Јакшић
                  Председник 
ЖИВИ ЗИД-НАРОДНА ЈАКА СРБИЈА

уторак, 03. април 2018.

ЖИВИ ЗИД СЕ ПРИДРУЖУЈЕ НИШЛИЈАМА У ПРОТЕСИТМА И ПОЗИВА....

"држава" ОТИМА Нишки аеродром!
Све је толико подређено ИЗДАЈНИЧКОМ систему и западним "инвеститорима" који желе да униште све што даје неки живот и наду људима.
Чим је страна компанија узела аеродром Београд, потребно је уништити конкурента, јер Нишки аеродром узима дупло мање за таксе од Београдског,самим тим је он највећа конкуренција страном - Београдском!
Булатовић, Вучићев посилни МОРА ДА ИЗВРШИ ЗАХТЕВ СВОГ ШЕФА.
ДА БИ...
Нишки аеродром се припрема одузимањем од града Ниша за КОНЦЕСИЈУ истом "ИНВЕСТИТОРУ"
СТАВЉАЊЕМ ПОД КОНЦЕСИЈУ НИШКОГ АЕРОДРОМА , СТАВЉА СЕ ПОД КОНТРОЛУ РУСКИ ЦЕНТАР У НИШУ.
ВЛАСТИ СРБИЈЕ ПРОДАЈУ НЕБО НАД СРБИЈОМ.
Игор Јакшић 

петак, 02. март 2018.

ИЗАЂИ И ГЛАСАЈ ЗА МАЊЕ ЗЛО-ИЛИ ИЗАЂИ И ПОНИШТИ ЛИСТИЋ-АЛИ ИЗАЂИ


Председништво ЖИВОГ ЗИДА НАРОДНЕ ЈАКЕ СРБИЈЕ
Позивамо грађане да изађу на изборе,искористе своје законско и уставно право и гласају по сопственом нахођењу, водећи рачуна ко им шта обећава и ко је и шта обећавао у прошлости а није се потрудио да испуни своја предизборна обећања.
Време је да отворите мозак, укључите логику и казните све који су вас обмањивали или и данас обмањују.
На овим изборима, као и на претходним нема добре-праве опције. Бираће се МАЊЕ ЗЛО. Али, ни то није лоше, имајући у виду да је пљачка све већа, терор све опаснији, а велеиздаја доведена до савршенства.
Обичног малог човека довели на просијачки штап, млади нам беже у свет. А они који спроводе пљачку остају и на остатку грађана пуне своје рачуне, што смо сведоци из дана у дан, из године у годину у последњих 30 година.
У позивима које смо имали од такозване опозиције за заједничким учествовањем на Београдски изборима, децидно смо одбили. Јер наш став да не улазимо ни у какве коалиције је непроменљив.
Наш програм се не своди да учествујемо на било којим изборима, тек да би учесвовали и приграбили за себе функционерска места а да при томе уђемо у клинч немогућности спровођења наших идеја и помоћи народу и грађанима.
Наш програм је јасан као и наша борба за сва грађанска права по Уставу Србије и мењање и поништавање закона који су донети против-уставним методама а за то је једино место Народна Скупштина Србије.
МИ чекаамо парламентарне изборе, акомулирао снагу и настављамо нашу борбу за грађане у  народу и на улицама.


недеља, 04. фебруар 2018.

ЖИВИ ЗИД поднео захтев скупштини | Забранити деловање НАТАШЕ КАНДИЋ хероине антисрпства



ЖИВИ ЗИД - НАРОДНА ЈАКА СРБИЈА
 поднела је  у складу са законом, предлог о изменама и допунама закона СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ у којој захтева да у скупштинску процедуру уђе расправа о забрани НВО које пропагирају сепаратизам,баве се политичким деловањем против националних интереса Републике Србије а притом се финансирају од страних донатора са више од 50% свог буџета .

У ЈАВНОСТИ СЕ ПОСТАВЉА  ПИТАЊЕ О ИНТЕРЕСИМА И ЦИЉЕВИМА  ТАКВИХ УДРУЖЕЊА КОЈА СЕ СВЕ ВИШЕ ДЕКЛАРИШУ КАО НЕВЛАДИНЕ ХУМАНИТАРНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ А У СТВАРНОСТИ И ТО СЕ МОЖЕ ВИДЕТИ У СВАКОМ САОПШТЕЊУ,  МЕШАЈУ СЕ У УНУТРАШЊУ ПОЛИТИКУ ДРЖАВЕ. 
БЛИСКА ИСТОРИЈА НАМ ЈЕ ПОКАЗАЛА ДА ВЕЋИНА ТАКВИХ НВО ЗАРАД  НОВЦА КОЈИ ДОБИЈАЈУ ВЕЛИЧАЈУ СВОГ ИСПЛАТИОЦА И ПРОПАГИРАЈУ ЊЕГОВЕ ИДЕЈЕ ,НЕ ОБАЗИРУЈУЋИ СЕ ПРЕ СВЕГА НА НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС, НЕГО ИСТИ ПОДРИВАЈУ И УРУШАВАЈУ, ЗАЛАЖУЋИ СЕ ЗА ИДЕЈЕ КОЈЕ СУ КОНТРАПРОДУКТИВНЕ  КАКО ЗА ДРЖАВУ СРБИЈУ ТАКО И ЗА ЊЕНЕ ГРАЂАНЕ

Вест која је недавно узнемирила и поделила јавност је номинација Наташе Кандић и Фонд за хуманитарно  право ( ФХП) за Нобелову награду за мир за 2018. годину. Предлагачи су Председник Хелсиншког комитета у САД, конгресмен Роџер Викер  и члан Дома за спољне послове Конгреса САД Елиот Ејнџел. У тексту номинације су  између осталог навели: „Више од 25 година ФХП се бори за правду за жртве ратних злочина и против екстремног национализма и етничких тензија на Западном Балкану“  У даљем образлагању номинације додали су да је темељито документовање ратних злочина које је обави Фонд за хуманитарно право, постало од есенцијалног значаја за обезбеђивање правде, како за Међународни кривични суд за ратне злочине у Хагу, тако и за националне судове за ратне злочине.
Наташа Кандић се  ратним злочинима бави једнострано, само у корист оних који је плаћају, а на штету грађана Србије и њихових интереса.  У прилог томе су и објаве Википедије, слободне енциклопедије о њеном друштвеном и хуманитарном раду. Током рата на Косову 1999. одлазила је у српску покрајину и прикупљала доказе који су касније коришћени на суду против оптужених Срба за ратне злочине напростору Косова и Метохије! Издејствовала да се на телевизији емитују снимци егзекуције не наоружаних Бошњака из Сребренице! Била је почасни гост на седници Скупштине Косова и Метохије када је проглашена независност од Србије! Током протеста прогнаних Срба са Косова и Метохије 2003. године, ошамарила је седамдесетогодишњака који на протесту тражио истину о несталом сину, само зато што је тражио да се представи! Полиција је одреаговала и затражила личну карту на увид, што је она одбила и дрско затражила од полиције имена свих учесника у протесту! Сведочила је и да ОВК није терористичка организација!  Наташа Кандић живи и ради у Србији и потпуно отворено и јавно говори против српских националних интереса!
САД је 1938. донела закон ФАРА (Foreign Agents Registration Act) да би се заштитила од страног утицаја на своје јавно мњење и грађана. Већ тада су били свесни опасности од страног медијског рата и завођења широких народних маса ,који су се могли окренути против одлука од националног интереса САД. 
Међутим данас, Америка улаже велики напор на ширењу наводне демократије у свету по њиховом моделу за решење друштвених проблема у другим деловима света. Али се  Американци  гласно противе када нека страна земља, којој "помажу", одлучи да уведе исти заштитни механизам за какав су се Американци одлучили у освит Другог светског рата, када су открили повећано присуство немачких агената на својој територији . Другим речима, Вашингтон је против „копирања” ФАРА јер би у том случају такав или сличан закон био окренут против њих. 
Такво мешање, међутим, власти САД  сматрају легитимним и пожељним када га  спроводе штићеници Вашингтона под фирмом “подстицања демократије” у Србији .То добро знају и корисници америчких  донација у Србији, који су се видно узнемирили  када је дневни лист  „Политика. објавила информације из Америчких база јавних података о помоћи коју њихове фондације дају страним НВО. Док САД  сваких шест месеци ,уредно ажурира списак њених „страних агената” и процесуира и забрањује деловање на својој територији . 

Закон Републике Србије  о раду тих и таквих НВО треба да буде само копија америчког закона ФАРА (Foreign Agents Registration Act)о регистрацији страних агената, којим се регулише активност правних и физичких лица у Србији чији рад финансирају стране владе.
Тај закон прописује потпуну транспарентност истих оних делатности које амерички Стејт департмент богато финансира широм света. Федерални закон САД о предизборним кампањама /Федерал Елецтион Цампаигн Ацт/ изричито забрањује ма какво страно мешање у америчке политичке процесе и учествовање на изборима .
Крајње је време да и Народна скупштина  узме у разматрање један амерички модел, сличан закону о страном финансирању тзв. "невладиног сектора". Тај закон не треба да буде ни у ком смислу строжији  или  радикалнији   од оног који важи у Америци : ко добија стране паре, нека се транспарентно региструје као “ страни агент" јер и ради за  стране интересе.
Дакле, овде се не подржава диктаторска цензура(забрана другачиjeг мишљeњa)? Нити било каква дискриминација. Овде се  ради о томе да се предлажу строжи закони за контролу у циљу очувања националних интереса! Не може неко да егзистира у  Држави Србији а да подржава и инсистира  да се појача и продужи бомбардовање Србије, или да тражи да се Срби прогласе као геноцидан народ, да лажно сведочи против њих и у сваком другом смислу ради против грађана и државе Србије. А потом траже од државе Србије полицијско обезбеђење, да их та иста државна институција брани од револта својих грађана . Време је да систем сређујемо и правимо по народној и државној мери. 






Циљ je да не дозволимо "обојене револуције" на нашој територији,од тих такозваних "ненасилних метода" чији je једини циљ дестабилизација социјалне и националне политике у Србији .

Председништво
ЖИВИ ЗИД-НАРОДНА ЈАКА СРБИЈА 



четвртак, 25. јануар 2018.

ЖИВИ ЗИД ПОЗИВА ОШТЕЋЕНЕ ДА НАМ СЕ ПРИДРУЖЕ У ТУЖБИ РФ ПИО


РФ ПИО ПРОТИВУСТАВНО А БЕЗ СУДСКОГ РЕШЕЊА ВРШИ ЗЛОУПОТРЕБУ И ПРЕНОСИ СРЕДСТВА ЈАВНОМ ИЗВРШИТЕЉУ НА ОСНОВУ НЕКЕ "ВЕРОДОСТОЈНЕ ИСПРАВЕ" ПОЗИВАМО СВЕ ОШТЕЋЕНЕ  ДА НАМ СЕ ЈАВЕ И ПРИДРУЖЕ У КРИВИЧНОЈ ТУЖБИ У КОЈОЈ ЋЕМО ТРАЖИТИ ОБЕШТЕЋЕЊЕ СВИХ ПЕНЗИОНЕРА
РФ ПИО нема право располагања над личним средствима осигураника и корисника права из ПИО, односно нема право да њихова лична средства преноси на рачуне других лица (извршитеља, предузетника) нити било кога другог, нарочито на то нема право без правноснажне извршне судске пресуде и без сагласности пензионера као корисника права и повериоца РФ ПИО.

ЈАВИТЕ СЕ ПРИ НАШИМ КАНЦЕЛАРИЈАМА ДОНЕСИТЕ ДОКУМЕНТАЦИЈУ И ПРИДРУЖИТЕ НАМ СЕ У ТУЖБИ

попуните формулар на линку : 
http://sound.playernest.com/form/form.html


Јавите нам се на маил : jakasrbija.info@gmail.com 

ИЛИ НАС ПОЗОВИТЕ И ДОЂИТЕ КОД НАС :

Они потпуно заобилазе одредбе Устава - РФ ПИО мора да има правноснажну извршну судску пресуду или сагласност пензионера, на основу којих сме и може да преноси средства на рачуне других лица - пензију грађана.

РФ ПИО нема право располагања над пензијама. РФ ПИО је државни управни орган са задатком да утврђује и исплаћује пензије и надокнаде из пензијског и инвалидског осигурања. Он је правно лице овлашћено да сакупља доприносе обавезног социјалног осигурања у складу са правима и обавезама утврђеним важећим прописима.
РФ ПИО нема право располагања над личним средствима осигураника и корисника права из ПИО, односно нема право да њихова лична средства преноси на рачуне других лица (извршитеља, предузетника) нити било кога другог, нарочито на то нема право без правноснажне извршне судске пресуде и без сагласности пензионера као корисника права и повериоца РФ ПИО.
Законом о ПИО права из пензијског и инвалидског осигурања су уређена као неотуђива, лична материјална права. Према члану 6 Закона, права из пензијског и инвалидског осигурања су лична права која се не могу пренети на другога. Према правној теорији, лична права су грађанска права која се ужем смислу одређују као негативне слободе, имунитети од државне власти, односно слободе од злоупотреба државне власти.
Даље, чланом 109 Закона о ПИО утврђено је да је Фонд дужан да корисницима исплаћује износе који им припадају у месту њиховог пребивалишта, а релевантни члан 110. Закона не садржи одредбе на основу којих се пензије могу ограничавати или укидати због дуга према комуналним предузећима, што потврђује и пресуда Врховног суда Србије од 15.11.2005. где се изричито констатује да се признато право појединца на пензију може укинути или ограничити једино на основу члана 110 Закона о ПИО,
Овај став Врховног суда Србије прихватио је и Суд за људска права који у пресуди Грудић в. Србије из 2008 ("Сл. гласник РС", бр. 43/12) потврђује да је право на пензију стечено право и законски се не може опозвати или обуставити (пар. 56) изузев у случајевима предвиђеним чланом 110 Закона. Суд у тачки 77 пресуде по овој представнци сматра да "постојећа стечена права на пензију представљају имовину, а мешање у мирно уживање законом стечене имовине није допуштено".
У том смислу, поступање РФ ПИО залази и у домен кривичног права у смислу кривичних дела против слобода и права човека и грађанина из чланова 135. и 137. против имовине из члана 203. против службене дужности из члана 359, 361, 362 и 364. против права по основу рада из члана 163. (повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања), али из члана 308 - напад на уставно уређење а у смислу чланова 1, 69 и 70 Устава Србије.
Према Препоруци о извршењу Савета Европе и европској правној пракси, извршења се спроводе за новчана потраживања која су неоспорена: потраживање је неоспорено само ако се дужник изричито сагласио са њим на основу признања или поравнања у судском поступку. Тек тада и само тада, суд потраживање проглашава извршним и шаље подносиоцу извршни документ у сврху спровођења извршења.
Поред Устава, Закона о ПИО (чланови 6, 109 и 110), повређен је чак и (неуставни) Закон о извршењу и обезбеђењу чијим је чланом 147. утврђено да су од извршења изузета примања по основу инвалидског осигурања. Најзад, ни Уставом Србије (члан 91. став2), ни Законом о комуналним делатности нису предвиђена средства принуде при наплати јавних даџбина, већ је утврђен општи принцип према коме грађани намирују своје обавезе према јавним предузећима, а то је - њихова економска моћ. Устав, дакле, јасно штити грађане од било каквих потраживања све док немају месечни приход довољан за достојан живот: грађанин који нема такав приход, правном снагом Устава није дужан да плаћа било каква фискална или парафискална задужења.
Запленом имовине лице се доводи у немогуће животне услове до те мере довољно озбиљне,да потпада у оквире чланова 23 став 1 (заштита људског достојанства), члана 24 став 1 (право на живот) и члана 25 (неповредивост психичког и физичког интегритета) Устава Србије: грађанин коме се одузму средства за храну и лекове и остале животне потребе је, сасвим слободно се може рећи, изложен покушају убиства, односно тешком и апсолутном кршењу Устава и његових људских права.
Константан осећај забринутости и страха, немир и стална напетост,имају за последицу погоршање здравственог стања лица.

Скупштине градова прекорачиле су границе својих овлашћења и више него озбиљно зашли у домен кривичног права. Такође, крајње је време да се неко позабави питањем самог постојања "Инфостан технологије" (чија провизија износи 9%) и тзв. “Обједињене наплате” која нигде у уређеним земљама не постоји, обзиром да се "везана" наплата сматра забрањеним обликом пословања јер се на тај начин остварује повећана а незаконита добит. Најзад, то забрањује и Закон о заштити потрошача. Скандалозни и геноцидни Закон о извршењу и обезбеђењу тренутно се примењује на грађанима Србије. Постављен тако, као да је хијерархијски највиши чак виши и од највишег правног акта Републике Србије- УСТАВА.

 RF PIO, dakle, nema pravnosnažnu izvršnu sudsku presudu na osnovu koje je mogao da mu oduzima penziju.
U telefonskom razgovoru sa nadležnima iz filijale Fonda PIO na Novom Beogradu (br. tel. 2017-479 i 2017- 130) na moje pitanje: Odakle Fond PIO crpi pravo raspolaganja nad pravima iz PIO, dobila sam odgovor da su "takvo naređenje dobili od države i to bez ikakve pisane odluke".
Na moju konstataciju da nikakva "država" nije mogla da im da takvo naređenje, već državna administracija, odnosno državni činovnici čije su dužnosti opisane zakonom, a delovanje ograničeno Ustavom, nisam dobila nikakav odgovor.
Naime, ovde se radi o sledećem: RF PIO nema pravo raspolaganja nad penzijama. RF PIO je državni upravni organ sa zadatkom da utvrđuje i isplaćuje penzije i nadoknade iz penzijskog i invalidskog osiguranja. On je pravno lice ovlašćeno da sakuplja doprinose obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa pravima i obavezama utvrđenim važećim propisima.
RF PIO nema pravo raspolaganja nad ličnim sredstvima osiguranika i korisnika prava iz PIO, odnosno nema pravo da njihova lična sredstva prenosi na račune drugih lica (izvršitelja, preduzetnika) niti bilo koga drugog, a naročito na to nema pravo bez pravnosnažne izvršne sudske presude i bez saglasnosti penzionera kao korisnika prava i poverioca RF PIO.
Zakonom o PIO prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su uređena kao neotuđiva, lična materijalna prava. Prema članu 6 Zakona, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su lična prava koja se ne mogu preneti na drugoga.
Prema pravnoj teoriji, lična prava su građanska prava koja se užem smislu određuju kao negativne slobode, imuniteti od državne vlasti, odnosno slobode od zloupotreba državne vlasti.
Dalje, članom 109 Zakona o PIO utvrđeno je da je Fond dužan da korisnicima isplaćuje iznose koji im pripadaju u mestu njihovog prebivališta, a relevantni član 110 Zakona ne sadrži odredbe na osnovu kojih se penzije mogu ograničavati ili ukidati zbog duga prema komunalnim preduzećima, što potvrđuje i presuda Vrhovnog suda Srbije od 15.11.2005. gde se izričito konstatuje da se priznato pravo pojedinca na penziju može ukinuti ili ograničitijedino na osnovu člana 110 Zakona o PIO, što ovde nije slučaj.
Ovaj stav Vrhovnog suda Srbije prihvatio je i Sud za ljudska prava koji u presudi Grudić v. Srbije iz 2008 ("Sl. glasnik RS", br. 43/12) potvrđuje da je pravo na penziju stečeno pravoi zakonski se ne može opozvati ili obustaviti (par. 56) izuzev u slučajevima predviđenim članom 110 Zakona. Sud u tački 77 presude po ovoj predstavnci smatra da "postojeća stečena prava na penziju predstavljaju imovinu, a mešanje u mirno uživanje zakonom stečene imovine nije dopušteno".
U tom smislu, postupanje RF PIO zalazi i u domen krivičnog prava u smislu krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina iz članova 135 i 137; protiv imovine iz člana 203; protiv službene dužnosti iz člana 359, 361, 362 i 364; protiv prava po osnovu rada iz člana 163 (povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja), ali iz člana 308– napad na ustavno uređenje a u smislu članova 1, 69 i 70 Ustava Srbije.
Prema Preporuci o izvršenju Saveta Evrope i evropskoj pravnoj praksi, izvršenja se sprovode za novčana potraživanja koja su neosporena;
Potraživanje je neosporeno samo ako se dužnik izričito saglasio sa njim na osnovu priznanja ili poravnanja u sudskom postupku. Tek tada i samo tada, sud potraživanje proglašava izvršnim i šalje podnosiocu izvršni dokument u svrhu sprovođenja izvršenja.
Pored Ustava, Zakona o PIO (članovi 6, 109 i 110), povređen je čak i (neustavni) Zakon o izvršenju i obezbeđenju čijim je članom 147 utvrđeno da su od izvršenja izuzeta primanja po osnovu invalidskog osiguranja.
Moj otac je bio invalidski penzioner. Najzad, ni Ustavom Srbije (član 91 stav2), ni Zakonom o komunalnim delatnosti nisu predviđena sredstva prinude pri naplati javnih dadžbina, već je utvrđen opšti princip prema kome građani namiruju svoje obaveze prema javnim preduzećima, a to je – njihova ekonomska moć.

Ustav, dakle, jasno štiti građane od bilo kakvih potraživanja sve dok nemaju mesečni prihod dovoljan za dostojan život: građanin koji nema takav prihod, pravnom snagom Ustava nije dužan da plaća bilo kakva fiskalna ili parafiskalna zaduženja.
Tokom perioda od dve godine, koliko je trajala zaplena penzije, moj otac i ja smo bili dovedeni u nemogućnost podmirenja osnovnih životnih potreba (hrana, lekovi, sredstva za higijenu …), u nemogućnost podmirenja ostalih životnih potreba (električna energija, troškovi PTT usluga, pribavljanje novih ličnih dokumenata kao što su lična karta i zdravstvena knjižica, neophodnih popravki u stanu, čime se dovode u opasnost i komšije – zbog poplave, na primer).
Sveukupno, dovedeni smo u nemoguće životne uslove do mere dovoljno ozbiljne, da potpada u okvire članova 23 stav 1 (zaštita ljudskog dostojanstva), člana 24 stav 1 (pravo na život) i člana 25 (nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta) Ustava Srbije: građanin kome se oduzmu sredstva za hranu i lekove i ostale životne potrebe je, sasvim slobodno se može reći, izložen pokušaju ubistva, odnosno teškom i apsolutnom kršenju Ustava i njegovih ljudskih prava.
Konstantan osećaj zabrinutosti i straha, nemir i stalna napetost, imali su za posledicu pogoršanje zdravstvenog stanja mog oca i, najzad, njegovu smrt. Od posledica moždanog udara je umro. Umro je sa zaplenjenom penzijom.
Možda to nikada neću moći da dokažem, ali umro je zbog jakog uznemirenja i opravdanog straha (svakog 10-og i 25-og u mesecu da li će primiti i tu mizernu penziju ili će mu izvršitelji uzeti i to) što ga je potpuno iscrpljivalo, pogoršalo njegovo zdravstveno stanje i na kraju dovelo do njegove smrti.
Za sahranu nisam imala novca. RF PIO pokriva samo deo pogrebnih troškova. U JKP "Pogrebne usluge" mi je rečeno da se obratim Centru za socijalni rad i da oni moraju da mi pomognu.
Centar za socijalni rad me je odbio. U takvim okolnostima, praksa JP "Pogrebne usluge" je da porodicu preminulog potpuno isključuje iz bilo kakvog odlučivanja u vezi sahrane, pa je tako zbog nedostatka iznosa od oko 35.000,00 dinara, moj otac (iako bi mu po mestu stanovanja pripadalo mesto sahrane na Novom bežanijskom groblju) sahranjen na grupnom(!?) groblju Orlovača, oko 20 km daleko od mesta stanovanja njegove porodice; bez obavljene identifikacije; nemam pravo da posedujem ikakvu dokumentaciju o mestu i načinu sahrane; nije mi čak dozvoljeno ni njegovu odeću da mu odnesem, već je sahranjen – u vreći!?
Na kraju, želim da posebno naglasim sledeće: skandalozni Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne primenjuje se na sve građane Srbije.
Naime, kolektivni ugovori svih državnih organa, javnih i komunalnih preduzeća u sebi sadrže odredbu o "zaštiti zarade" prema kojoj je na zaradama zaposlenih u ovim institucijama dozvoljena prinudna naplata, ali samo uz vođenje sudskog postupka i pravnosnažnu sudsku odluku, samo uz njihovu saglasnost i samo do 1/3 njihove zarade.

Skupština grada prekoračila je granice svojih ovlašćenja i više nego ozbiljno zašla u domen krivičnog prava. Takođe, krajnje je vreme da se neko pozabavi pitanjem samog postojanja "Infostan tehnologije"  (čija provizijaiznosi 9%) i tzv. objedinjene naplate koja nigde u uređenim zemljama ne postoji, obzirom da se "vezana" naplata smatra zabranjenim oblikom poslovanja jer se na taj način ostvaruje povećana a nezakonita dobit. Najzad, to zabranjuje i Zakon o zaštiti potrošača.

ПОЗИВАMO ОШТЕЋЕНЕ ДА НАМ СЕ ПРИДРУЖЕ У ТУЖБИ РФ ПИО|ПИО крши законе и без судског решења преноси средства извршитељима


ПОЗИВАМО СВЕ ОШТЕЋЕНЕ ПЕНЗИОНЕРЕ КОЈИМА ЈЕ РФ ПИО ПРОТИВУСТАВНО А БЕЗ СУДСКОГ РЕШЕЊА. СРЕДСТВА ПРЕНЕО ЈАВНОМ ИЗВРШИТЕЉУ НА ОСНОВУ НЕКЕ "ВЕРОДОСТОЈНЕ ИСПРАВЕ" А БЕЗ СУДСКОГ НАЛОГА ДА НАМ СЕ ЈАВЕ И ПРИДРУЖЕ У КРИВИЧНОЈ ТУЖБИ У КОЈОЈ ЋЕМО ТРАЖИТИ ОБЕШТЕЋЕЊЕ СВИХ ПЕНЗИОНЕРА
РФ ПИО нема право располагања над личним средствима осигураника и корисника права из ПИО, односно нема право да њихова лична средства преноси на рачуне других лица (извршитеља, предузетника) нити било кога другог, нарочито на то нема право без правноснажне извршне судске пресуде и без сагласности пензионера као корисника права и повериоца РФ ПИО.

ЈАВИТЕ СЕ ПРИ НАШИМ КАНЦЕЛАРИЈАМА ДОНЕСИТЕ ДОКУМЕНТАЦИЈУ И ПРИДРУЖИТЕ НАМ СЕ У ТУЖБИ

попуните формулар на линку : 
http://sound.playernest.com/form/form.html


Јавите нам се на маил : jakasrbija.info@gmail.com 

ИЛИ НАС ПОЗОВИТЕ И ДОЂИТЕ КОД НАС :
Они потпуно заобилазе одредбе Устава - РФ ПИО мора да има правноснажну извршну судску пресуду или сагласност пензионера, на основу којих сме и може да преноси средства на рачуне других лица - пензију грађана.

РФ ПИО нема право располагања над пензијама. РФ ПИО је државни управни орган са задатком да утврђује и исплаћује пензије и надокнаде из пензијског и инвалидског осигурања. Он је правно лице овлашћено да сакупља доприносе обавезног социјалног осигурања у складу са правима и обавезама утврђеним важећим прописима.
РФ ПИО нема право располагања над личним средствима осигураника и корисника права из ПИО, односно нема право да њихова лична средства преноси на рачуне других лица (извршитеља, предузетника) нити било кога другог, нарочито на то нема право без правноснажне извршне судске пресуде и без сагласности пензионера као корисника права и повериоца РФ ПИО.
Законом о ПИО права из пензијског и инвалидског осигурања су уређена као неотуђива, лична материјална права. Према члану 6 Закона, права из пензијског и инвалидског осигурања су лична права која се не могу пренети на другога. Према правној теорији, лична права су грађанска права која се ужем смислу одређују као негативне слободе, имунитети од државне власти, односно слободе од злоупотреба државне власти.
Даље, чланом 109 Закона о ПИО утврђено је да је Фонд дужан да корисницима исплаћује износе који им припадају у месту њиховог пребивалишта, а релевантни члан 110. Закона не садржи одредбе на основу којих се пензије могу ограничавати или укидати због дуга према комуналним предузећима, што потврђује и пресуда Врховног суда Србије од 15.11.2005. где се изричито констатује да се признато право појединца на пензију може укинути или ограничити једино на основу члана 110 Закона о ПИО,
Овај став Врховног суда Србије прихватио је и Суд за људска права који у пресуди Грудић в. Србије из 2008 ("Сл. гласник РС", бр. 43/12) потврђује да је право на пензију стечено право и законски се не може опозвати или обуставити (пар. 56) изузев у случајевима предвиђеним чланом 110 Закона. Суд у тачки 77 пресуде по овој представнци сматра да "постојећа стечена права на пензију представљају имовину, а мешање у мирно уживање законом стечене имовине није допуштено".
У том смислу, поступање РФ ПИО залази и у домен кривичног права у смислу кривичних дела против слобода и права човека и грађанина из чланова 135. и 137. против имовине из члана 203. против службене дужности из члана 359, 361, 362 и 364. против права по основу рада из члана 163. (повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања), али из члана 308 - напад на уставно уређење а у смислу чланова 1, 69 и 70 Устава Србије.
Према Препоруци о извршењу Савета Европе и европској правној пракси, извршења се спроводе за новчана потраживања која су неоспорена: потраживање је неоспорено само ако се дужник изричито сагласио са њим на основу признања или поравнања у судском поступку. Тек тада и само тада, суд потраживање проглашава извршним и шаље подносиоцу извршни документ у сврху спровођења извршења.
Поред Устава, Закона о ПИО (чланови 6, 109 и 110), повређен је чак и (неуставни) Закон о извршењу и обезбеђењу чијим је чланом 147. утврђено да су од извршења изузета примања по основу инвалидског осигурања. Најзад, ни Уставом Србије (члан 91. став2), ни Законом о комуналним делатности нису предвиђена средства принуде при наплати јавних даџбина, већ је утврђен општи принцип према коме грађани намирују своје обавезе према јавним предузећима, а то је - њихова економска моћ. Устав, дакле, јасно штити грађане од било каквих потраживања све док немају месечни приход довољан за достојан живот: грађанин који нема такав приход, правном снагом Устава није дужан да плаћа било каква фискална или парафискална задужења.
Запленом имовине лице се доводи у немогуће животне услове до те мере довољно озбиљне,да потпада у оквире чланова 23 став 1 (заштита људског достојанства), члана 24 став 1 (право на живот) и члана 25 (неповредивост психичког и физичког интегритета) Устава Србије: грађанин коме се одузму средства за храну и лекове и остале животне потребе је, сасвим слободно се може рећи, изложен покушају убиства, односно тешком и апсолутном кршењу Устава и његових људских права.
Константан осећај забринутости и страха, немир и стална напетост,имају за последицу погоршање здравственог стања лица.

Скупштине градова прекорачиле су границе својих овлашћења и више него озбиљно зашли у домен кривичног права. Такође, крајње је време да се неко позабави питањем самог постојања "Инфостан технологије" (чија провизија износи 9%) и тзв. “Обједињене наплате” која нигде у уређеним земљама не постоји, обзиром да се "везана" наплата сматра забрањеним обликом пословања јер се на тај начин остварује повећана а незаконита добит. Најзад, то забрањује и Закон о заштити потрошача. Скандалозни и геноцидни Закон о извршењу и обезбеђењу тренутно се примењује на грађанима Србије. Постављен тако, као да је хијерархијски највиши чак виши и од највишег правног акта Републике Србије- УСТАВА.

 RF PIO, dakle, nema pravnosnažnu izvršnu sudsku presudu na osnovu koje je mogao da mu oduzima penziju.
U telefonskom razgovoru sa nadležnima iz filijale Fonda PIO na Novom Beogradu (br. tel. 2017-479 i 2017- 130) na moje pitanje: Odakle Fond PIO crpi pravo raspolaganja nad pravima iz PIO, dobila sam odgovor da su "takvo naređenje dobili od države i to bez ikakve pisane odluke".
Na moju konstataciju da nikakva "država" nije mogla da im da takvo naređenje, već državna administracija, odnosno državni činovnici čije su dužnosti opisane zakonom, a delovanje ograničeno Ustavom, nisam dobila nikakav odgovor.
Naime, ovde se radi o sledećem: RF PIO nema pravo raspolaganja nad penzijama. RF PIO je državni upravni organ sa zadatkom da utvrđuje i isplaćuje penzije i nadoknade iz penzijskog i invalidskog osiguranja. On je pravno lice ovlašćeno da sakuplja doprinose obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa pravima i obavezama utvrđenim važećim propisima.
RF PIO nema pravo raspolaganja nad ličnim sredstvima osiguranika i korisnika prava iz PIO, odnosno nema pravo da njihova lična sredstva prenosi na račune drugih lica (izvršitelja, preduzetnika) niti bilo koga drugog, a naročito na to nema pravo bez pravnosnažne izvršne sudske presude i bez saglasnosti penzionera kao korisnika prava i poverioca RF PIO.
Zakonom o PIO prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su uređena kao neotuđiva, lična materijalna prava. Prema članu 6 Zakona, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su lična prava koja se ne mogu preneti na drugoga.
Prema pravnoj teoriji, lična prava su građanska prava koja se užem smislu određuju kao negativne slobode, imuniteti od državne vlasti, odnosno slobode od zloupotreba državne vlasti.
Dalje, članom 109 Zakona o PIO utvrđeno je da je Fond dužan da korisnicima isplaćuje iznose koji im pripadaju u mestu njihovog prebivališta, a relevantni član 110 Zakona ne sadrži odredbe na osnovu kojih se penzije mogu ograničavati ili ukidati zbog duga prema komunalnim preduzećima, što potvrđuje i presuda Vrhovnog suda Srbije od 15.11.2005. gde se izričito konstatuje da se priznato pravo pojedinca na penziju može ukinuti ili ograničitijedino na osnovu člana 110 Zakona o PIO, što ovde nije slučaj.
Ovaj stav Vrhovnog suda Srbije prihvatio je i Sud za ljudska prava koji u presudi Grudić v. Srbije iz 2008 ("Sl. glasnik RS", br. 43/12) potvrđuje da je pravo na penziju stečeno pravoi zakonski se ne može opozvati ili obustaviti (par. 56) izuzev u slučajevima predviđenim članom 110 Zakona. Sud u tački 77 presude po ovoj predstavnci smatra da "postojeća stečena prava na penziju predstavljaju imovinu, a mešanje u mirno uživanje zakonom stečene imovine nije dopušteno".
U tom smislu, postupanje RF PIO zalazi i u domen krivičnog prava u smislu krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina iz članova 135 i 137; protiv imovine iz člana 203; protiv službene dužnosti iz člana 359, 361, 362 i 364; protiv prava po osnovu rada iz člana 163 (povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja), ali iz člana 308– napad na ustavno uređenje a u smislu članova 1, 69 i 70 Ustava Srbije.
Prema Preporuci o izvršenju Saveta Evrope i evropskoj pravnoj praksi, izvršenja se sprovode za novčana potraživanja koja su neosporena;
Potraživanje je neosporeno samo ako se dužnik izričito saglasio sa njim na osnovu priznanja ili poravnanja u sudskom postupku. Tek tada i samo tada, sud potraživanje proglašava izvršnim i šalje podnosiocu izvršni dokument u svrhu sprovođenja izvršenja.
Pored Ustava, Zakona o PIO (članovi 6, 109 i 110), povređen je čak i (neustavni) Zakon o izvršenju i obezbeđenju čijim je članom 147 utvrđeno da su od izvršenja izuzeta primanja po osnovu invalidskog osiguranja.
Moj otac je bio invalidski penzioner. Najzad, ni Ustavom Srbije (član 91 stav2), ni Zakonom o komunalnim delatnosti nisu predviđena sredstva prinude pri naplati javnih dadžbina, već je utvrđen opšti princip prema kome građani namiruju svoje obaveze prema javnim preduzećima, a to je – njihova ekonomska moć.

Ustav, dakle, jasno štiti građane od bilo kakvih potraživanja sve dok nemaju mesečni prihod dovoljan za dostojan život: građanin koji nema takav prihod, pravnom snagom Ustava nije dužan da plaća bilo kakva fiskalna ili parafiskalna zaduženja.
Tokom perioda od dve godine, koliko je trajala zaplena penzije, moj otac i ja smo bili dovedeni u nemogućnost podmirenja osnovnih životnih potreba (hrana, lekovi, sredstva za higijenu …), u nemogućnost podmirenja ostalih životnih potreba (električna energija, troškovi PTT usluga, pribavljanje novih ličnih dokumenata kao što su lična karta i zdravstvena knjižica, neophodnih popravki u stanu, čime se dovode u opasnost i komšije – zbog poplave, na primer).
Sveukupno, dovedeni smo u nemoguće životne uslove do mere dovoljno ozbiljne, da potpada u okvire članova 23 stav 1 (zaštita ljudskog dostojanstva), člana 24 stav 1 (pravo na život) i člana 25 (nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta) Ustava Srbije: građanin kome se oduzmu sredstva za hranu i lekove i ostale životne potrebe je, sasvim slobodno se može reći, izložen pokušaju ubistva, odnosno teškom i apsolutnom kršenju Ustava i njegovih ljudskih prava.
Konstantan osećaj zabrinutosti i straha, nemir i stalna napetost, imali su za posledicu pogoršanje zdravstvenog stanja mog oca i, najzad, njegovu smrt. Od posledica moždanog udara je umro. Umro je sa zaplenjenom penzijom.
Možda to nikada neću moći da dokažem, ali umro je zbog jakog uznemirenja i opravdanog straha (svakog 10-og i 25-og u mesecu da li će primiti i tu mizernu penziju ili će mu izvršitelji uzeti i to) što ga je potpuno iscrpljivalo, pogoršalo njegovo zdravstveno stanje i na kraju dovelo do njegove smrti.
Za sahranu nisam imala novca. RF PIO pokriva samo deo pogrebnih troškova. U JKP "Pogrebne usluge" mi je rečeno da se obratim Centru za socijalni rad i da oni moraju da mi pomognu.
Centar za socijalni rad me je odbio. U takvim okolnostima, praksa JP "Pogrebne usluge" je da porodicu preminulog potpuno isključuje iz bilo kakvog odlučivanja u vezi sahrane, pa je tako zbog nedostatka iznosa od oko 35.000,00 dinara, moj otac (iako bi mu po mestu stanovanja pripadalo mesto sahrane na Novom bežanijskom groblju) sahranjen na grupnom(!?) groblju Orlovača, oko 20 km daleko od mesta stanovanja njegove porodice; bez obavljene identifikacije; nemam pravo da posedujem ikakvu dokumentaciju o mestu i načinu sahrane; nije mi čak dozvoljeno ni njegovu odeću da mu odnesem, već je sahranjen – u vreći!?
Na kraju, želim da posebno naglasim sledeće: skandalozni Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne primenjuje se na sve građane Srbije.
Naime, kolektivni ugovori svih državnih organa, javnih i komunalnih preduzeća u sebi sadrže odredbu o "zaštiti zarade" prema kojoj je na zaradama zaposlenih u ovim institucijama dozvoljena prinudna naplata, ali samo uz vođenje sudskog postupka i pravnosnažnu sudsku odluku, samo uz njihovu saglasnost i samo do 1/3 njihove zarade.

Skupština grada prekoračila je granice svojih ovlašćenja i više nego ozbiljno zašla u domen krivičnog prava. Takođe, krajnje je vreme da se neko pozabavi pitanjem samog postojanja "Infostan tehnologije"  (čija provizijaiznosi 9%) i tzv. objedinjene naplate koja nigde u uređenim zemljama ne postoji, obzirom da se "vezana" naplata smatra zabranjenim oblikom poslovanja jer se na taj način ostvaruje povećana a nezakonita dobit. Najzad, to zabranjuje i Zakon o zaštiti potrošača.